PRIHOD OD ZIMSKE SEZONE

PODGORICA - Prihod od ovogodišnji zimske turističke sezone biće povećan deset do 12 odsto i iznosiće oko 20 miliona EUR, očekuju u Ministarstvu turizma i zaštite životne sredine.

U Ministarstvu procjenjuju da će tokom zimske Crnu Goru posjetiti oko 72 hiljade gostiju koji će ostvariti oko 340 hiljada noćenja."Zimska turistička sezona, koja je počela krajem prošle godine, protiče u dobrim uslovima i sa prometom koji je nešto veći od projektovanog“, tvrde u Ministarstvu.Iz Ministarstva su naveli da su svi zimski centri u Crnoj Gori bili izuzetno dobro popunjeni tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a dobar trend nastavljen je i u januaru.„U prethodnom periodu značajno je investirano u putnu infrastrukturu prema sjeveru i granici sa Srbijom, a održavanje puteva ka skijaškim centrima je prioritet“, kazali su iz Ministarstva.
Iz Ministarstva su ponovili da je pored postojećih visokokvalitetnih hotelsko-ugostiteljskih objekata, u prethodnom periodu na teritoriji cijele Crne Gore obavljena kategorizacija preko 35 malih hotela uglavnom u kontinentalnom i sjevernom dijelu, koji su kategorisani uglavnom sa četiri zvjezdice.
„Upravo ponuda malih hotela, koji svojim specifičnostima doprinose poboljšanju turističke ponude u segmentu u kojem posluju, privlači individualne i zahtjevnije goste i daje poseban šarm našoj turističkoj ponudi“, ocijenili su iz Ministarstva.Prema tvrdnjama predstavnika Ministarstva, crnogorski hoteli su spremno dočekali zimsku turističku sezonu i pripremili ponudu koja je unaprijeđena u odnosu na prethodne godine.„U okviru kampanje Registrujte smještaj na teritoriji Crne Gore izdato je više od 6,23 hiljade odobrenja za rad sa 59,95 hiljada ležaja. To je 18 odsto više odobrenja i 11 odsto više registrovanih kreveta u odnosu na prošlu zimsku sezonu“, naveli su iz Ministarstva.U Kolašinu je izdato 28 odsto više odobrenja i ima 21 odsto više ležaja u odnosu na prošlu godinu. Na Žabljaku je izdato 8,6 odsto odobrenja, dok je broj kreveta povećan 11,8 odsto.U saopštenju Ministarstva se dodaje da značajan broj gostiju boravi i u primorskim turističkim centrima i hotelima.„Tradicionalne i ambijentalne manifestacije koje se dugi niz godina dešavaju na primorju kao što su karnevali, dani mimoze, kamelije, maskenbali i mnoge druge i ove godine će privući značajan broj turista“, procjenjuju u Ministarstvu.Promocija, kako su dodali, na tržištima regiona i Evrope i niz planiranih manifestacija u zimskim turističkim centrima doprinijeće boljoj popunjenosti zimskih i primorskih centara u narednim mjesecima.„Sve prethodno govori u prilog tome da Crna Gora ostvaruje ciljeve definisane Strategijom razvoja, a to je put ka stvaranju visokokvalitetne turističke destinacije, finansijski pokazatelji koji rastu brže od fizičkih, fizički koji rastu na račun produženja sezone, kao i ravnomjeran i održiv regionalan razvoj“, zaključili su u Ministarstvu.

PLANINA HAJLA

Do vrha HAJLE

Сви који су, путујући од Новог Пазара и даље Рибарића ка Рожајима, посматрали околину просто не знају где се налазе и то не могу поредити са другим амбијентима у Црној Гори, па ни са кањонима Мораче или Таре. Пут се вере између провалија, час је на њиховим ивицама, а час ће тунели повезати неповезиво, па онда мостићи преко Ибра, реке која настаје недалеко од Рожаја, градића на 1000m надморске висине, који као да је овде сакривен. Шумски амбијент је такав да и он чини посебан доживљај. Нарочито су бујне четинарске шуме јужно од Рожаја, уз реку до извора Ибра који одавде путује до Краљева, а над шумама израња Хајла, једна од највисочијих планина на нашим просторима, јер досеже 2403m. Висину преко 2200m има њен гребен дугачак десетак километара, што сеже од врха Амхица (2271m), те суседне Русулије (2381m) и Жљеба (2326m) на источној страни, до Шкрељске Хајле на западу, Цмиљевице и Мокре планине. А тек преко пута, када се попнете на гребен Хајле, на југу је Руговска клисура, којом тече Пећка Бистрица, коју граде више водених токова из процепа међу висовима, а преко пута читав сплет високих врхова, везаних у целину, од Лумбарске планине и Копривника, те врхова Жути камен (2522m) и Богдаш (2533m), до Богићевице и њеног врха Маја Ропс (2501m), даље Ђеравице (2656m) и других врхова Проклетија, чијој породици у жирем смислу припада и Хајла.(medved, vuk i dr.)

Под окомитим северним литицама Хајле, на висини око 1450m налази се катун Банџов, у коме је на самом улазу планинарски дом који је пре три године саградило Планинарско друштво „Јеленчица“ из Рожаја. Када је дом отворен, били смо прва екипа из Београда која је овде нашла нови планинарски кутак, уз гостопримство домаћина које траје
Ово су били довољни разлози и услови, а посебно мотив, да по трећи пут зими организовано планинарски долазимо овде. Тако смо нас петоро 4. фебруара 2006. године попели највиши врх Хајле, висок 2403m, по високом снегу и у амбијенту који није могуће ни сликама дочарати.
Хајлу ћете у летњем периоду попети без посебних техничких знања и искустава, али зими имате сасвим другу планину, озбиљну и љуту, нарочито у фебруару и марту када је вршни голетни гребен залеђен, а снегови се наталожили. Њен гребен је тада посебно изазован, због одсечених литица дуж читаве северне стране. Посебно су опасне стрехе, јер се не види где је крај стене а одакле залеђена маса виси у ваздуху и као варка чека недовољно опрезне. Тада је ово планина само за искусне и способне Када ујутро стигосмо у планинарски дом, после кратког предаха отпоче успон и већ на старту би скоро извесно да је немогуће доћи до врха. Снег је у шуми био толико дубок и пропадао се, па смо кружном сменом са чела на зачеље рационално расподелили напор који има први пртилац, те тако испливасмо на простране ливаде катуна што је непосредно под стенама највишег врха. И би оно у шта се уздасмо, јер како је снег падао са ветром, у шуми је најдубљи и највише се пропадао. А како су два слоја, доњи је чвршћи, али из њега није лако извлачити ноге. Сам гребен који је голетан и отворен ударима ветра, логично је да је у ово доба зиме залеђен, па ту без цепина нико није смео да се креће, а и дерезе нису биле на одмет. Ивани је ово било вежбање са цепином, односно ход у оваквим условима, па ваља бити опрезан, често то помислим, али она као да је упорно терала све евентуалне сумње. Ваља проценити и потребно време, временске услове, који су читав дан били идеални, јер сунце је пекло, а то овде има за последицу бржи губитак течности из организма. А како до пред ноћ остаде ведро, уз то знам да је месец у фази раста и неколико дана иза младине, све су то били услови да смо смели да на највишем врху будемо у 16 часова, те да се два сата враћамо кроз дивну ноћ. Ипак је било важно проценити да се за дана вратимо преко залеђене стрмине са главног на нижи гребен, а ту треба бити вешт и опрезан, да не дође до клизања и неконтролисаног пада, јер доле је стрмина више стотина метара дубока. Све се то одвијало на планиран начин, али ипак у дом стигосмо скоро са задњим атомима снаге, но знајући да ће се већ након опуштања ногу на кревету крај шпорета чије разгоревање треба сачекати, па лековите топле чорбе, снага вратити, а обамрло тело се пробудити.