CRNOGORSKA EKSPEDICIJA KREĆE U POHOD NA MONT EVEREST

Nikšić - Sportisti iz Crne Gore osvajali su zlatne medalje na evropskim i svjetskim prvenstvima, čak i olimpijskim igrama, ali još nijesu kročili na Mont Everest - „krov svijeta“. Alpinisti iz Nikšića Đorđije Vujičić, Dragutin Vujović, Dušan Vujić i Marko Blečić, te Podgoričanin Ivan Laković pokušaće da osvoje 8.848 metara visoku Majku univerzuma, kako Tibetanci zovu najviši svjetski vrh. Petočlana crnogorska ekspedicija krenuće u subotu u pohod na vrh koji je osvojen tek 1953. godine, kada su Novozelanđanin Edmund Hilari i šerpas Tenzing Norgaj ušli u istoriju. Od tada je Mont Everest osvojilo svega oko 2.100 alpinista, a više od 200 ljudi je poginulo na liticama Himalaja. Nakon osvajanja najvišeg evropskog i južnoameričkog vrha, Mon Blana i Akonkagve, petorica alpinista pokušaće da osvoje Everest sa sjeverne, nepalske strane. Vujičić i Vujić odlično znaju šta ih očekuje na putu ka „krovu svijeta“. Njih dvojica su 1996. godine pokušali da osvoje Everest. Popeli su se na čak 8.760 metara, ali su morali da odustanu od daljeg uspona zbog lošeg vremena. - Duvao je jak vjetar i padao snijeg, odustali su i šerpasi (nosači) koji su bili s nama. Jednog od njih smo čak spustili u logor jer nije mogao više da hoda. Sada sam siguran da su šerpasi ispravno postupili, da smo nastavili dalje teško bi se izvukli - prisjeća se Vujičić, dok na Vučju, kraj Nikšića, ne popušta mećava. Ni preostala trojica alpinista, članova „Javorka“ iz Nikšića, barem na riječima ne pridaju značaj poduhvatu u koji će se upustiti za svega nekoliko dana. Ni traga od prepotentnosti, samoisticanja ili hvalisanja. Samouvjerenosti, ipak, ne fali. - Svi smo spremni, idemo da svi izađemo na vrh, ali uspjeh je i ako jedan od nas to učini. Uspon na Everest je finale u ovom sportu. Favorita nema - kaže Vujović. Alpinisti će pokušati da osvoje Everest posredstvom beogradska agencije “Extreme summit team”, čiji se vlasnik Dragan Jaćimović popeo na vrh svijeta 2000. godine. Vujičić pojašnjava da je Jaćimović vođa ekspedicije u kojoj će biti alpinisti i iz drugih država bivše SFRJ. - On sve organizuje i koordinira penjanje - kaže Vujičić i ističe da Jaćimović odlično poznaje Himalaje, te da je s njim dosta alpinista već osvojilo Everest. Prema utvrđenom planu, crnogorska ekspedicija će u subotu iz Podgorice otputovati za Beograd. Dan kasnije, krenuće za Katmandu, glavni grad Nepala, gdje alpinisti planiraju da kupe dio opreme koji im nedostaje. - Izvadićemo kineske vize i džipovima se zaputiti ka baznom logoru. Taj put trajaće desetak dana, preći ćemo preko prevoja na 5.000 metara nadmorske visine. Svakodnevno ćemo se penjati na vrhove, kako bi se što bolje aklimatizovali na nadmorsku visinu i temperaturu i prilagodili organizam na uslove života sa manjkom kiseonika - kaže Vujičić. Potom će uz pomoć šerpasa i jakova, himalajskih goveda koja odlično podnose hladnoću, svu opremu prenijeti u takozvani ABC logor, na 6.500 metara. - Nakon toga, planiramo uspon do logora C1, na 7.000 metara. Tu je predviđeno i noćenje, a kasnije i penjanje do logora C2, koji se nalazi na 7.600 do 7.900 metara. Sve to radićemo bez boca sa kiseonikom. Na taj način ćemo i završiti aklimatizaciju koja će trajati 30-ak dana - pojašnjava Vujičić. Slijedi povratak u bazni logor, na 5.200 metara, i oporavak organizma od napora. Tu će alpinisti sačekati povoljne vremenske uslove za uspon na vrh. - Pratićemo prognoze meteorologa. Kinezi čak na 7.100 metara prate vremenske prilike, a tu su i šerpasi koji odlično poznaju vrijeme na Himalajima. Penjanje počinje kada je vrijeme idealno. Iz kampa C2 penjemo se do C3, na 8.300 metara. Tu se alpinisti zadržavaju kratko, nešto se pojede i oko 23 časa kreće se ka vrhu. Penjemo se noću da bi se vraćali danju, jer je silazak opasniji. Ako je sve u redu, na vrhu smo oko 9 ili 10 časova ujutro - kaže Vujičić. Na usponu od baznog logora do vrha alpiniste vrebaju brojne opasnosti. Snijeg, led, vjetar, bolest… - Uobičajeno je da je temperatura -20 ili -30 stepeni, a osjećate još i veću studen kada duva jak vjetar. Prijeti i opasnost od visinske bolesti, prvi simboli su glavobolja i mučnina, kasnije dezorijentacija i usporenost pokreta - kaže Vujičić. Pripreme za osvajanje Everesta počele su prošle godine, kada su se popeli na najviše vrhove Alpa. Nedavni pohod na Akonkagvu praktično je bio posljednji stepenik ka usponu na krov svijeta. -I nakon Everesta idemo u planinu, to je način života - odgovara Vujović na pitanje šta planiraju da osvoje nakon što na vrhu Himalaja rašire crnogorsku zastavu. Šerpasi neophodni Vujičić ističe da su šerpasi ne samo nosači, već i školovani alpinisti koji se često obučavaju i školuju u zemljama zapadne Evrope. Ti ljudi penju se na Himalaje noseći na leđima i više od 50 kilograma tereta. - Od malih nogu nose teret, prvo do baznog logora. Kasnije, najbolji idu do samog vrha. Za njih je ništa 50 kilograma na leđima, često nose i više od sopstvene težine. Zarade otprilike 500 eura po ekspediciji, jako su jeftini s obzirom na to kakav posao rade, ali su u svojoj zemlji bogati i cijenjeni ljudi - kaže Vujičić. On navodi da šerpasi sjajno podnose surove vremenske uslove na Himalajima, ali da ih virusi često napadaju čim se spuste ispod 3.000 metara. Smršaju i po 15 kilograma Kada se sa 8.300 metara zapute ka vrhu, alpinisti u rancu, pored potrebne opreme, nose samo dva ili tri litra tečnosti i čokoladice. Prije polaska na vrh, jedu tjesteninu ili rižu. Zbog ogromnog fizičkog napora, alpinisti gube i na težini. - Neki su 1996. godine smršali i po 15 kilograma. To zavisi od organizma i pripreme - kaže Vujičić. On i njegove kolege treniraju praktično tokom cijele godine. Trče, voze bicikl, veslaju, plivaju. - Često stavimo ranac od 15 kilograma na leđa i penjemo se na crnogorske planine. Rjeđe radimo vježbe snage i izdržljivosti - uz osmjeh kaže Vujičić. On ističe da je uspon na Akonkagvu “najbolji i najjeftiniji” način pripreme za Himalaje, jer se vidi kako organizam reaguje na 7.000 metara nadmorske visine.

Planinarenje i turizam

Već izvjesno vrijeme je u svjetskom turizmu vrlo popularan takozvani aktivni odmor i u sastavu takve ponude je i planinarenje sa svim onim što taj sport podrazumijeva. Shodno tome najjače turističke organizacije kao dragulje svoje ponude ističu destinacije adekvatne takvom turističkom trendu.

Kao zemlja koja pretenduje da igra značajnu ulogu na evropskoj turističkoj karti i koja se deklarativno opredjeljuje za održivi ili eko turizam, Crna Gora mora da prati trendove. U tom kontekstu je bila i nedavna posjeta pedeset grčkih planinara koji su proveli deset dana obilazeći Boku Kotorsku , Njeguše i Durmitor, kao uvertira savjetovanju ''Planinarenje i Turizam'' koje je na incijativu PD Subra organizovao Planinarski Savez Crne Gore:''Intencija ovog savjetovanja je da turistička privreda Crne Gore uvrsti u svoju ponudu predivne prirodne resurse sa kojima naša zemlja raspolaže ,a koji su na našu sreću relativno očuvani i mogu biti i jesu jedna od rijetkih atrakcija. Potvrda tome su utisci planinara iz Grčke koji su ustvari i bili prvi turisti te vrste koji su došli organizovano u Crnu Goru. Mi ćemo pokušati da uz pomoć turističkih poslanika iskoristimo to što imamo i da spojimo ugodno i korisno i to je ono što smo prezentirali na ovom skupu. Imajući u vidu ,stručnost učesnika ovog savjetovanja i preliminarnih dogovora koji su postignuti, postoje velike šanse da se u skorije vrijeme realizuju neki planovi , ali ćemo nastojati da to ide na nivou cijele države i u mnogo većem obimu'', rekao je Brano Perović , predsjednik Planinarskog Saveza Crne Gore i dodao da je ta organizacija već pripremila Planinski Vodič kroz Crnu Goru koji će uskoro izaći iz štampe, a u kome su obrađene sve bitne planine naše zemlje i predstavljaće izuzetan priručnik kako domaćim zaljubljenicima u prirodu tako i svim turistima:''Osim toga Planinarski Savez CG se uz Zelene postepeno uključuje u koncept održivog razvoja koji je Crnoj Gori predložio UNDP i o njemu će se uskoro raspravljati i na najvišim nivoima u državi , a naše učešće nije samo verbalno već i konkretnim projektom – 7 dana po crnogorskim planinama , koji počinje na Kučkim planinama a završava se na Žabljaku. Trenutno je jedna od zemalja o kojima se mnogo govori Kostarika, koja je prihvatila i sprovela projekat održivog razvoja tj. turizma što joj je donijelo veoma dobre prihode'', zaključio je Perović. Naravno da bi se ova inicijativa i ideja u potpunosti sprovela u djelo osim planinara potrebni su i mnogi drugi subjekti a prvenstveno turistički radnici koji bi na taj način obogatili ponude svojih organizacija. Da je cijela ova zamisao naišla na plodno tle potvrđuje i prisustvo savjetovanju poslanika turizma iz Dubrovnika, Kotora i Herceg Novog,a njihovi utisci ulivaju optimizam već u startu realizacije projekta: ''Oduševljen sam onim što sam čuo na ovom sastanku i stručnošću ljudi koji su njemu prisustvovali. Jedino mi je žao što nije bilo nikoga iz Ministarstva turizma ili Zaštite životne sredine , jer stvari koje su ovdje potencirane zaslužuju pažnju cijele turističke privrede. Ovim se nudi ono što nedostaje u Crnoj gori, a što je trend u Svijetu – aktivni odmor i što bogatija vanpansionska ponuda za koju imamo izuzetne potencijale , tako da se uz mala ulaganja može dobiti mnogo. Mi smo u turistčkom savezu u Kotoru već napravili dogovor sa PD Subra i proširili našu ponudu mada je to još uvijek skromno i treba se težiti izradi kompletnog zajedničkog regionalnog projekata, jer zajedničkim nastupanjem Boka i cijeli region mogu mnogo bolje da konkurišu na turističkom tržištu'', prokomentarisao je Rade Ćoso direktor Turističkog Centra Kotor. Naravno jedan ovakav projekat nikako nebi mogao da prođe bez čovjeka koga je teško svrstati odvojeno među planinare ili turističke radnike, Željko Franić pedesettrogodišnji vlasnik turističke agencije DAS iz Dubrovnika, koji se ,kako sam kaže, pedeset godina bavi planinarenjem jer ga je otac kada je imao svega tri godine prvi put doveo na Orjen i od tada traje njegova zaljubljenost u tu planinu i planinarstvo:'' Krenuo sam da Orjen pretvorim u nešto što predstavlja budućnost u turizmu. Već smo ,istina sporadično, počeli sa programom džip safari, a od 15. maja počinjemo sa kompletnom ponudom. Dnevno će dolaziti iz Dubrovnika i iz Boke na Vrbanj po dvije grupe mini busovima i džipovima , biće organizovane planinske šetnje i ostali program koji uz to ide. Izričito će se koristiti eko-hrana koja će se kupovati direktno od seljaka na Vrbanju i Kruševicama , gdje još uvijek ima kuća u kojima je ognjište na sred doma, što takođe predstavlja atrakciju.

Prijestonica zimskog turizma Žabljak

NA PROSLAVI DANA EVROPE LEOPOLD MAURER POZVAO VLAST DA NASTAVI SA REFORMAMA

Žabljak - Šef delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Leopold Maurer kazao je da bi Crna Gore mogla biti važna za region ako nastavi sa reformama. On je na proslavi, 9. maja Dana Evrope na Žaljaku ocijenio da je Crna Gora postigla važan napredak na putu ka Evropi. “Ako nastavite sa procesom reformi, posebno u oblasti vladavine prava, mogla bi da postane referentna tačka za region. Čeka vas još dosta posla i biće neophodno uzvratiti na odgovarajući način. Mi ćemo vas podržati a i vi morate da odgovorite na našu podršku i onda će budućnost Crne Gore u Evopskoj uniji (EU) biti zagarantovana”, poručio je Maurer.

Podsjećajući na proces stvaranja EU, Maurer je istakao da evropske vrijednosti kao što su mir, demokratija i solidarnost i dalje snažne. Pojašnjavajući značaj članstva u EU, on je istakao da je proces proširenja EU transformisao države sa statusom kandidata u demokratske zemlje. “Bio je to jedan od najvećih uspjeha zajedničke spoljne politike EU”, ocijenio je on.

Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović smatra da značaj članstva u EU nije u veličini Unije nego u vrijednostima koje afirmiše. On je ocijenio da je zbog tih vrijednosti pridruživanje EU strateški cilj Crne Gore. Vujanović je istakao da je Crna Gora ostvarila značajne rezultate kroz intenzivne reforme, ističući da će vlast biti posvećena evropskom putu. On je kazao da je podrška EU ohrabenje za Crnu Goru da intenzivira reforme čiji je cilj članstvo u Uniji. Istučući da će vlast i društvo biti potpuno posvećeni evropskom putu i podršci građana za članstvo.

Vujanović je kazao da očekuje da EU ostane dosljedna u individualnom tretmanu svih država na evropskom putu.“Na taj način se svaka država ohrabruje na maksimalne napore u tom procesu. Tako se motivišu i druge države da ubrzaju svoju integraciju u EU, i zato se uspjeh jedne ne obezvređuje neuspjehom ili neispunjenjem uslova druge države”, kazao je on.Sinoćnoj proslavi u Domu kulture na Žabljaku prisustvovali su predstavnici vlasti, dijela opozicije, ali i diplomatski predstavnici zemalja članica EU u Crnoj Gori. Obraćajući se građanima putem video linka, evropski komesar Oli Ren kazao je da je vrijeme pokazalo da evropska perspektiva motiviše transformaciju u evropskim državama.

Proslavu Dana Evrope na Žabljaku organizovali su crnogorska vlada, delegacija Evropske komisije i Radio-televizija Crne Gore.Dan Evrope, ustanovljen je kao dan sjećanja na deklaraciju, kojom je prije 57 godina počeo proces evropskih integracija. Francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman pozvao je 9. maja 1950. godine, Francusku, Njemačku i druge evropske zemlje da udruže svoje industrije uglja i čelika. Godinu kasnije, ugovorom koji su u Parizu potpisali predstavnici Francuske, Italije, Belgije, Zapadne Njemačke, Luksemburga i Holandije, rođena je evropska zajednica. Tih šest zemalja, nekoliko godina kasnije, Sporazumom u Rimu oformili su Evropsku ekonomsku zajednicu, koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju. Na samitu lidera EU u Milanu 1985. godine, odlučeno je da se 9. maj proslavlja kao Dan Evrope.

Planina Durmitor

Durmitor, kruna u crnogorskom planinskom vijencu, okićen ledničkim smaragdnim jezerima, po čijem broju se izdvaja u čitavoj niski dragulja poput Bjelasice, Sinjajevine, Komova, Prokletija... U podnožju Durmitora, planine čiji naziv ima značenje i na keltskom jeziku, nalazi se najviši grad u Crnoj Gori – Žabljak, koji okružuju 23 planinska vrha...

Park obuhvata osnovnu planinsku masu Durmitora, djelove i površi jezera i Pivske planine, gornje djelove kanjonskih dolina Grabovice i Komarnice, kanjonsku dolinu rijeke Tare i kanjone njenih pritoka Sušice, Vaškovske rijeke i Drage. Prostire se na površini od 39.000 hektara, na teritoriji pet crnogorskih opština: Žabljak, Šavnik, Plužine, Mojkovac i Pljevlja. Najveći vrh planine Durmitor je Bobotov kuk, sa 2.525 mnm.


Na preko 1.500 metara nadmorske visine nalazi se 18 ledničkih jezera. U ovim krajevima nazivaju ih "gorske oči". Najveće i najljepše je Crno jezero. Ime je dobilo zbog odraza visoke četinarske šume koja ga okružuje. Čitavom bajkovitim pejzažom dominira gorostasni vrh Međed koji se izdiže iznad jezera.

Sjedište parka je grad Žabljak - najveći zimski centar u Crnoj Gori, sa značajnim smještajnim kapacitetima u hotelima i domaćoj radinosti, infrastrukturom za zimske sportove i uslužnim djelatnostima u oblasti turizma i planinarstva.
Planinarske staze su markirane i postoji organizovana paninarska vodička služba.

U zoni Nacionalnog parka, splavom, kajakom ili gumenim čamcem, nošeni maticom rijeke Tare, i vođeni sigurnom rukom splavara-skipera, savladavaćete bukove, tjesnace, limane i kolovrate, upoznaćete ljepotu najdubljeg kanjona Evrope.

PRIHOD OD ZIMSKE SEZONE

PODGORICA - Prihod od ovogodišnji zimske turističke sezone biće povećan deset do 12 odsto i iznosiće oko 20 miliona EUR, očekuju u Ministarstvu turizma i zaštite životne sredine.

U Ministarstvu procjenjuju da će tokom zimske Crnu Goru posjetiti oko 72 hiljade gostiju koji će ostvariti oko 340 hiljada noćenja."Zimska turistička sezona, koja je počela krajem prošle godine, protiče u dobrim uslovima i sa prometom koji je nešto veći od projektovanog“, tvrde u Ministarstvu.Iz Ministarstva su naveli da su svi zimski centri u Crnoj Gori bili izuzetno dobro popunjeni tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a dobar trend nastavljen je i u januaru.„U prethodnom periodu značajno je investirano u putnu infrastrukturu prema sjeveru i granici sa Srbijom, a održavanje puteva ka skijaškim centrima je prioritet“, kazali su iz Ministarstva.
Iz Ministarstva su ponovili da je pored postojećih visokokvalitetnih hotelsko-ugostiteljskih objekata, u prethodnom periodu na teritoriji cijele Crne Gore obavljena kategorizacija preko 35 malih hotela uglavnom u kontinentalnom i sjevernom dijelu, koji su kategorisani uglavnom sa četiri zvjezdice.
„Upravo ponuda malih hotela, koji svojim specifičnostima doprinose poboljšanju turističke ponude u segmentu u kojem posluju, privlači individualne i zahtjevnije goste i daje poseban šarm našoj turističkoj ponudi“, ocijenili su iz Ministarstva.Prema tvrdnjama predstavnika Ministarstva, crnogorski hoteli su spremno dočekali zimsku turističku sezonu i pripremili ponudu koja je unaprijeđena u odnosu na prethodne godine.„U okviru kampanje Registrujte smještaj na teritoriji Crne Gore izdato je više od 6,23 hiljade odobrenja za rad sa 59,95 hiljada ležaja. To je 18 odsto više odobrenja i 11 odsto više registrovanih kreveta u odnosu na prošlu zimsku sezonu“, naveli su iz Ministarstva.U Kolašinu je izdato 28 odsto više odobrenja i ima 21 odsto više ležaja u odnosu na prošlu godinu. Na Žabljaku je izdato 8,6 odsto odobrenja, dok je broj kreveta povećan 11,8 odsto.U saopštenju Ministarstva se dodaje da značajan broj gostiju boravi i u primorskim turističkim centrima i hotelima.„Tradicionalne i ambijentalne manifestacije koje se dugi niz godina dešavaju na primorju kao što su karnevali, dani mimoze, kamelije, maskenbali i mnoge druge i ove godine će privući značajan broj turista“, procjenjuju u Ministarstvu.Promocija, kako su dodali, na tržištima regiona i Evrope i niz planiranih manifestacija u zimskim turističkim centrima doprinijeće boljoj popunjenosti zimskih i primorskih centara u narednim mjesecima.„Sve prethodno govori u prilog tome da Crna Gora ostvaruje ciljeve definisane Strategijom razvoja, a to je put ka stvaranju visokokvalitetne turističke destinacije, finansijski pokazatelji koji rastu brže od fizičkih, fizički koji rastu na račun produženja sezone, kao i ravnomjeran i održiv regionalan razvoj“, zaključili su u Ministarstvu.

PLANINA HAJLA

Do vrha HAJLE

Сви који су, путујући од Новог Пазара и даље Рибарића ка Рожајима, посматрали околину просто не знају где се налазе и то не могу поредити са другим амбијентима у Црној Гори, па ни са кањонима Мораче или Таре. Пут се вере између провалија, час је на њиховим ивицама, а час ће тунели повезати неповезиво, па онда мостићи преко Ибра, реке која настаје недалеко од Рожаја, градића на 1000m надморске висине, који као да је овде сакривен. Шумски амбијент је такав да и он чини посебан доживљај. Нарочито су бујне четинарске шуме јужно од Рожаја, уз реку до извора Ибра који одавде путује до Краљева, а над шумама израња Хајла, једна од највисочијих планина на нашим просторима, јер досеже 2403m. Висину преко 2200m има њен гребен дугачак десетак километара, што сеже од врха Амхица (2271m), те суседне Русулије (2381m) и Жљеба (2326m) на источној страни, до Шкрељске Хајле на западу, Цмиљевице и Мокре планине. А тек преко пута, када се попнете на гребен Хајле, на југу је Руговска клисура, којом тече Пећка Бистрица, коју граде више водених токова из процепа међу висовима, а преко пута читав сплет високих врхова, везаних у целину, од Лумбарске планине и Копривника, те врхова Жути камен (2522m) и Богдаш (2533m), до Богићевице и њеног врха Маја Ропс (2501m), даље Ђеравице (2656m) и других врхова Проклетија, чијој породици у жирем смислу припада и Хајла.(medved, vuk i dr.)

Под окомитим северним литицама Хајле, на висини око 1450m налази се катун Банџов, у коме је на самом улазу планинарски дом који је пре три године саградило Планинарско друштво „Јеленчица“ из Рожаја. Када је дом отворен, били смо прва екипа из Београда која је овде нашла нови планинарски кутак, уз гостопримство домаћина које траје
Ово су били довољни разлози и услови, а посебно мотив, да по трећи пут зими организовано планинарски долазимо овде. Тако смо нас петоро 4. фебруара 2006. године попели највиши врх Хајле, висок 2403m, по високом снегу и у амбијенту који није могуће ни сликама дочарати.
Хајлу ћете у летњем периоду попети без посебних техничких знања и искустава, али зими имате сасвим другу планину, озбиљну и љуту, нарочито у фебруару и марту када је вршни голетни гребен залеђен, а снегови се наталожили. Њен гребен је тада посебно изазован, због одсечених литица дуж читаве северне стране. Посебно су опасне стрехе, јер се не види где је крај стене а одакле залеђена маса виси у ваздуху и као варка чека недовољно опрезне. Тада је ово планина само за искусне и способне Када ујутро стигосмо у планинарски дом, после кратког предаха отпоче успон и већ на старту би скоро извесно да је немогуће доћи до врха. Снег је у шуми био толико дубок и пропадао се, па смо кружном сменом са чела на зачеље рационално расподелили напор који има први пртилац, те тако испливасмо на простране ливаде катуна што је непосредно под стенама највишег врха. И би оно у шта се уздасмо, јер како је снег падао са ветром, у шуми је најдубљи и највише се пропадао. А како су два слоја, доњи је чвршћи, али из њега није лако извлачити ноге. Сам гребен који је голетан и отворен ударима ветра, логично је да је у ово доба зиме залеђен, па ту без цепина нико није смео да се креће, а и дерезе нису биле на одмет. Ивани је ово било вежбање са цепином, односно ход у оваквим условима, па ваља бити опрезан, често то помислим, али она као да је упорно терала све евентуалне сумње. Ваља проценити и потребно време, временске услове, који су читав дан били идеални, јер сунце је пекло, а то овде има за последицу бржи губитак течности из организма. А како до пред ноћ остаде ведро, уз то знам да је месец у фази раста и неколико дана иза младине, све су то били услови да смо смели да на највишем врху будемо у 16 часова, те да се два сата враћамо кроз дивну ноћ. Ипак је било важно проценити да се за дана вратимо преко залеђене стрмине са главног на нижи гребен, а ту треба бити вешт и опрезан, да не дође до клизања и неконтролисаног пада, јер доле је стрмина више стотина метара дубока. Све се то одвијало на планиран начин, али ипак у дом стигосмо скоро са задњим атомима снаге, но знајући да ће се већ након опуштања ногу на кревету крај шпорета чије разгоревање треба сачекати, па лековите топле чорбе, снага вратити, а обамрло тело се пробудити.

SAVET ZA SKI OPREMU

Prvi čas
Na blagim stazama
Na čvrstom snegu
Položaj skija
Položaj tela
Prelaz
Carving Vežba
Hupseri
Problemi i Rešenja
Istorijat

Početna Ski Oprema
Savet za Ski Opremu
Skijaška oprema

Izbor skijaške opreme je važan segment u pripremi za skijanje kako kod početnika tako i kod elitnih skijaša.Oprema treba da zadovolji odgovarajući kvalitet, veličinu i udobnost.
U skijašku opremu se ubrajaju:- Skije sa vezovima - Štapovi- Skijaške cipele, - Odeća i zaštitna oprema


Izbor dužine skija

Zbog znatno izraženije geometrije skija gde je radijus bočnog luka znatno manji i dužina skija je manja.Dužina skija bi trebalo da bude kraća oko 10 cm od visine skijaša.Optimalni radijus je 14 m.

Podešavanje vezova

Napetost vezova se podešava u zavisnosti od:- Nivoa znanja skijanja- Psiho-motoričkih sposobnosti- Težine- Vrste snega- Vrste terenaPreporučuje se skijašima početnicima podešavanje vezova tako da izbacuju pri lakšem opterećenju.

Izbor štapova

Dužina štapova se bira prema visini skijaša na taj način što se štap okrene naopako sa rukohvatom oslonjenim na pod i prehvati se šakom ispod krplje, tom prilikom ugao između nadlaktice i podlaktice treba da iznosi 90° .

Izbor cipela

Zahtevi koje treba da ispuni dobra cipela:- Unutrašnja dužina cipele treba da bude ista kao i dužina stopala- Kada se prtegne ne sme da prekida cirkulaciju krvi i jače da pritiska pojedine delove stopala.- Kada se prednji deo potkolenice osloni na jezik cipele peta ne treba da se pomera sa svog mesta.- Prsti treba da budu slobodni, ne stisnuti i pogrčeni.Obavezno pre skijanja izvršiti kontrolu opreme i vezova

NOVA ŽIČARA NA BJELASICI

Prigodnom svecanoscu koja je uprilicena 28. 03. 2009. na skijalistu "Kolasin 1450 Ski – Resort“ puštena je u funkciju žičara šestosjed „Viline vode“. Vrpcu je presjekao predsjednik opštine Mileta Bulatović koji je kazao da ova žičara nije bitna samo za Kolašin, već za čitav region Bjelasice i Crne Gore. Njena izgradnja je siguran dokaz da Kolašin svakim danom postaje moderan turistički centar, kazao je Bulatović. On je dodao da je realizacijom krupnih projekata Kolašin stvorio preduslove za dolazak investitora, a jedan od prvih investitora koji je vjerovao u Kolašin bila je kompanija „Bepler i Jakobson".
Nova moderna žičara dužine 1 300 metara ima kapacitet za 2800 skijasa na sat i do vrha, na skoro 2000 metara nadmorske visine će se moći izaći za nepunih pet minuta. Nova žičara opslužuje tri nove staze u dužini od 10 kilometara koje su isprojektovane i pripremljene po poslednjim evropskim standardima koji se primjenjuju u najrazvijenijim centrima u Zapadnoj Evropi. Sa ovom stazom je postignuta ponuda za skijaše svih nivoa, kazao je Bulatović.
Bulatović je dodao da je opremu za izgradnju žičare isporučila firma „Dopelmayer“ iz Austrije. Ovom i ranijim investicijama, postojeća žičara i liftovi, sređivanje i održavanje novih staza, Ski – centar je lansirao novu ponudu i kapacitete za preko sedam hiljada skijaša na sat sa adekvatnim brojem i dužinom staza. Investicijom i puštanjem u rad najmodernijeg sistema za proizvodnju vještačkog snijega obezbijeđen je siguran početak skijanja u decembru mjesecu kao i početak sezone sve do majskih dana. Ski – centar je u poslednje dvije godine investirao u vozni park, uključujući motorne sanke i nove ratrake, digitalni sistem izdavanja ski – pasova, novu opremu i obuku zaposlenih, zaključio je Bulatović.
Investicija je koštala preko pet miliona eura.

Prvenstvo Crne Gore u skijanju

31 mart 2009

Proteklog vikenda na Bjelasici je održano nadmetanje najboljih crnogorskih skijaša na prvenstvu Crne Gore. Takmičili su se uzrasti od mlađih cicibana i cicibanki do juniora i juniorki a crnogorski skijaški takmičari imali su i privilegiju da ovoga vikenda „isprobaju“ i nove skijaške staze koje su otvorene na Bjelasici. Organizator prvenstva bio je Crnogorski skijaški savez uz tehničku asistenciju i pomoć Ski – centra „Kolašin 1450“. Bilo je dosta dobrih vožnji i nastupa ali je sigurno da su prvenstvo obilježile vožnje najboljih crnogorskih skijaša Bojana Kosića iz nikšićkog „Javorka“ i Mladena Minića iz kolašinske „Bjelasice“.Prvog dana prvenstva se vozio slalom a u konkurenciji mlađih cicibanki prva je bila Jelena Vujičić (Žabljak), druga Aleksandra Vujisić (Bjelogrivac) a treća Jelena Radović (Javorak). Takmičari nikšićkog Javorka osvojili su sva tri prva mjesta u kategoriji mlađih cicibana i to ovim redosledom: David Vukićević, Filip Vukićević, Ivo Kosić. Kod starijih cicibanki dominirale su takmičarke Bjelogrivca iz Mojkovca – prva Sara Brajković, druga Ksenija Vukićević i treća Anja Sošić. Kod starijih cicibana prvi je bio Eldar Salihović (Ljubišnja), drugi Ivan Tomašević (Javorak) a treći Faruk Hadžić (Hajla). Kod djevojčica I prva je bila Jovana Nikčević (Javorak), druga Sara Vukadinović (Bjelogrivac) a treća Tijana Pavlović (Durmitor). Kod dječaka I prvi bio Janko Vukadinović (Bjelogrivac), drugi Savo Ćetković (Durmitor) a treći Filip Đukanović (Javorak). Elzana Kurtagić iz rožajske Hajle bila je najbolja u kategoriji djevojčica II, drugo i treće mjesto osvojile su takmičarke mojkovačkog Bjelogrivca Bojana Bošković i Marijana Sošić.Crnogorski šampion u kategoriji dječaka II je Filip Marković iz kolašinske Bjelasice, drugi je bio Tarik Hadžić (Hajla) a treći Vesko Ivanović (Javorak).Kolašinske takmičarke bile su dominantne u kategoriji juniorki tako da su „Bjelasici“ pripale sve tri medalje i to ovim redom Dragana Begović, Zorana Kujović, Larisa Kujović. U konkurenciji juniora prikazane su najkvalitetnije vožnje a prvo mjesto je osvojio Bojan Kosić (Javorak) drugi je bio Mladen Minić (Bjelasica) a treći Jakša Kosić (Javorak).Drugog dana prvenstva vozio se veleslalom a u konkurenciji mlađih cicibanki najbolja je bila Jelena Vujičić (Žabljak) druga Aleksandra Vujisić (Bjelogrivac) a treća Jelena Radović (Javorak). David i Filip Vukićević iz Javorka bili su najbolji od mlađih cicibana dok je treći bio Blažo Vukićević iz Bjelogrivca. U konkurenciji starijih cicibanki prva je bila Sara Brajković (Bjelogrivac) druga Nadežda Milošević (Žabljak) a treća Ksenija Vukićević (Bjelogrivac). Ivan Tomašević iz Javorka je najbolji stariji ciciban, drugi je Eldar Salihović (Ljubišnja) a treći Faruk Hadžić (Hajla). Kod djevojčića I dominirala je Sara Vukadinović (Bjelogrivac), druga je bila Jovana Ljuka (Javorak) a treća njena klupska drugarica Jovana Nikčević. Janko Vukadinović (Bjelogrivac) je bio prvi u konkurenciji dječaka I drugi je bio Savo Ćetković (Durmitor) a treći Filip Đukanović (Javorak). Kolašinka Ivana Bulatović donijela je titulu prvaka Crne Gore „Bjelasici“. U kokurenciji djevojčica II druga je bila Elzana Kurtagić (Hajla) a treća Milena Radojičić (Javorak). Kod dječaka II prvi je bio Tarik Hadžić (Hajla) drugi Milisav Vuković (Durmitor) a treći Mašan Brajković (Bjelogrivac). U konkurenciji juniorki II prva je bila Dragana Begović a druga Larisa Kujović obje iz kolašinske Bjelasice. Kod juniorki I prva je bila Zorana Kujović (Bjelasica) a druga i treća Jelena Pavlović i Milica Tomašević. U konkurenciji juniora prvo mjesto je osvojio Bojan Kosić (Javorak) drugo Mladen Minić (Bjelasica) i treće Jakša Kosić (Javorak).Medalje i diplome najboljima su između ostalih uručili i Vesna Medenica predsjednik Crnogorskog skijaškog saveza, Dragan Drobnjak pomoćnik ministra za kulturu, sport i medije, Dušan Simonović, predsjednik COK –a.

Bjelasica

Kolašinsko skijalište Bjelasica otvoreno pred Novu godinu, renovirano je i osavremenjeno i bilježi dobru posjećenost. Privatizovala ga je kompanija “Beppler & Jacobson” i obogatila ponudu. Novi snijeg i lijepo vrijeme idealni su za ljubitelje zimskih sportova. Ski centar Bjelasica se nalazi na 1420 metara nadmorske visine i udaljen je 8,5 km od Kolašina, laganom vožnjom sat i po od Podgorice.

- Vrijeme i zimski provod polovinom februara su predivni na Bjelasici. Gosti su jako zadovoljni stazom, ali bez pretjerivanja. Toliko je dobro sređena, da sam čula komentare onih koji skijaju na najpoznatijim skijalištima - da nikada na boljoj stazi nijesu skijali. Upoređuju ih sa onima u Francuskoj - sve tako malo, ali na visokom nivou, ističe direktorka „New ski centra Bjelasica“ Ivana Peković.